PEDAGOGIKANI PRAKTIKA

image_pdfimage_print
E stručno (pedagogikani) praktika si kotor katar akredituime programo pe teljarne thaj specijalistikane studie pe Uči škola pale strukovne sikavipe vinajengo „Mihailo Palov“ ande Vršco. Pe teljarne studije e pedagogikani praktika kerel pes pe kale programurja:
 
1) Programo pale fundoske studije- Vinaj pale ćhavorra save teljaren ande angleškola (VDPU)-angluno berš
2) Programo pale fundoske studije- Strukovno vinaj (SV)-dujto thaj trito berš
3) programo pale fundoske studije-Vinaj pale majcikne čhavorra (VDJU)-dujto thaj trito berš
 
Đindo časurjengo thaj đindo pale  ESP bodurja ande semestro  pale sa jekh pedagogikani praktika ramol ande sikavnengo plano pe fundoske  studije.
 
Ande školako beš 2016/17 avela kava:
 
I thaj II pedagogikani praktika  pale studenturja:
  • Vinaj pale čhavorra save teljarena ande angleškola (VDPU) thaj Strukovno vinaj (SV)
I praktika: 30 časurja, 5 bućake đesa, 1 ESPB
II praktika: 30 časurja, 5 bućake đesa, 1 ESPB
 
  • Vinaj pale majcikne čhavorrra (VDJU)
I praktika: 30 časurja, 5 bućake đesa, 2 ESPB
II praktika: 30 časurja, 5 bućake đesa, 2 ESPB
 
III i IV pedagogikani praktika pale studenturja pe programurja:
 
  • Strukovno vinaj (SV)
III praktika: 60 časurja, 10 bućake đesa, 6 ESPB
IV praktika: 60 časurja, 10 bućake đesa, 6 ESPB
 
  • Vinaj pale majcikne čhavorrra (VDJU)
III praktika: 60 časurja, 10 bućake đesa, 6 ESPB
IV praktika: 60 časurja, 10 bućake đesa, 6 ESPB
V pedagogikani praktika-pale studenturja
 
  • Strukovno vinaj (SV)
V praktika: 30 časurja, 5 bućake đesa, 1 ESPB
 
  • Vinaj pale majcikne čhavorrra (VDJU)
V praktika: 60 časurja, 10 bućake đesa, 6 ESPB
 
VI korkorutni pedagogikani praktika pale studenturja save šaj te keren praktika (korkoro,  kana dine gata sa egzamurja)
 
  • Strukovno vinaj (SV)
VI korkorutni praktika: 45 časurja, 10 bućarne đesa, 2 ESPB
 
  • Vinaj pale majcikne čhavorrra (VDJU)
VI korkorutni praktika 60 časurja, 10 bućarne đesa, 6 ESPB
 
VRJAMA KANA KERELA PES PRAKTIKA PALE 2016/17 BERŠ
 
I semestro:
Smero: Vinaj pale čhavorra save teljarena ande angleškola (VDPU)
I berš-katar 14. XI dži 19. XI 2016. berš ( 5 bućarne đesa)
Smero: Strukovno vinaj (SV)
II berš-katar 14. XI dži 25. XI 2016. berš ( 10 bućarne đesa)
III berš-katar 14. XI dži 19. XI 2016. berš (5 bućarne đesa)-
 
  • Smero: Vinaj pale majcikne čhavorrra (VDJU)
II berš-katar 14. XI dži 25. XI 2016. berš (10 bućake đesa)
III berš-katar 14. XI 25. XI 2016. Berš (10 bućake đesa)
 
II semestro:
 
  • Smero: Vinaj pale čhavorra save teljarena ande angleškola (VDPU)
I berš: katar 27. III dži 31. III 2017. berš (5 bućake đesa)
 
  • Smero: Strukovno vinaj (SV)
II berš –katar 27. III dži 7. IV 2017. berš (10 bućarne đesa)
III berš-katar 22. V dži 2. VI 2017. berš (10 bućake đesa-korkorutni praktika)
 
  • Smero: Vinaj pale majcikne čhavorrra (VDJU)
II berš-katar 27. III dži 7. IV 2017. berš (10 bućarne đesa)
III berš – katar 22. V dži 2. VI 2017. berš (10 bućarne đesa)
 
ŠAIPE STUDENTENGO THAJ E PRAKTIKA
 
Pedagogikani praktika ćerelpe  ande angleškolake sikamne thana ande Vršco, thaj ande aver thana andar save si e studenturja pe Uči škola pale strukovne studie vinaengo „Mihailo Palov“.
 
Kana šaj te ćerelpe e pedagogikani praktika ande školako berš ramol ande kalendaro bućako ande Škola.
 
Katar teljaripe  sa jekh pedagogikani praktika ( majanglal si gadava ande kurko savo avela angle praktika) studenturja musaj te aven pe ćidipa pe save ćerelpe svato pale praktika. E studenturja musaj te aven pe gadala ćidipa te ašunen katar e sikamni dr Nataša Sturza Milić so si importantno katar e lila te anen pe praktika ( lil pale praktika thaj gndo katar vinaj) bi gadale lilengo naštik te ćerelpe e praktika.
 
Vrjama kana džalpe pe ćidipe ramol pe školako sajto.
 
E studenturja save kamen te ćeren e praktika  ande piro than musaj te pe vrjama (majanglal 15 đesa angle praktika) dićhen te angleškolako kher ande savo kamen te ćeren e praktika rodela lendar o lil pale sastaripe ( gndilpe pe lil katar drabarno kaj dićholpe o krlo ). Te si importantno te aveltumen o lil pale sastaripe e studenturja musaj te korkoro poćinen les.
 
Te studento či kerel e pedagogikani praktika ande vrjama kana trubul, musaj te ramol sostar či kerda e praktika. Lil musaj te bičhalel ande Sikavnenko kidipe Uče školako pale strukovne vinajipe „Mihailo Palov”, savo dikhela  sostar či studento kerda praktika ande vrjama savi trubujas thaj anela čhinadipe so musaj te kerel majdur.
 
Kana si pučipe pale pedagogikani praktika, kova so studento musaj te kerel si čhinado pale sa e studenturja save si po budžeto ande Republika Srbija.
 
Ande vrjama kana ćerelpe e praktika, o studento musaj te ramol lil  savo dela e sikamneske te del piro gindo pale lil. Paluni vrjama kana musaj te den pes lila ramol pe školako sajto.
 
Ande školako berš savo avel, po programo Vinaj pale čhavorra save teljarena ande angleškola pe dasikani, rumunsko thaj rromani čhib ( e kotorenca) musaj te ašunen sa e studenturjasave ramosarden pes 2016/2017. berš, thaj ramona e praktika ande nevo Ađesutni praktika.
Te studento či del pe vrijama o lil, musaj te ramol  sostrar či dija, thaj te bičhalel lil ande Nastavno
kidipe pe Uči škola pale strukovne studije pale sikavipe vinajengo “Mihailo Palov” savo del piro gindo so kerela pes majdur.
 
Sa jekh praktika musaj te avel đinadi. Đindo ramolpe ando indekso pe than kaj ramolpe e praktika. Đindo pale praktika del o sikamno savo dikhla o lil. Đindo delpe khajda kaj dićhelpe kazom studento džalas pe praktika thaj kazom lačhe kerda e praktika. Šaipe te studento lel o đindo pale paktika musaj te si les:  
  1. Lil ande savo dikhela pes kaj studento sas pe praktika, o lil del les angleškolako kher kaj kerda e praktika (naj moraš te studento kerda e praktika ande Vršco)            
  2. Lačho gindo e sikavnesko (ramol sikamno kaj kerelpe e praktika)
E studenturja save parktika keren ande Vršco či len o lil pale praktika godolastar kaj e sikamne sa jekh đes len sama kana aven pe praktika.
 
Te studento či avel pe praktika ande vrjama kana trubul, o Nastavno kidipe del piro gindo so musaj te kerel pes majdur.
 
  E PEDAGOGIKANI PRAKTIKA PE FUNDOSKE STUDIJE-VINAJ PALE ČHAVORRA SAVE TELJAREN ANDE ANGLEŠKOLA THAJ STRUKOVNO VINAJ
 
Vrijama katar e praktika po programo Vinaj pale čhavorra save teljarena ande angleškola (VDPU)
Stručno praktika 1 ande I semestro – 5 bućarne đesa (30 časurja) – 1 ESPB;
Stručno praktika 2 ande II semestro – 5 bućarne đesa (30 časurja) – 1 ESPB;
Stručno praktika 3 ande III semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) – 2 ESPB;
Stručno praktika 4 ande IV semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) 2 ESPB;
Stručno praktika 5 ande V semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) 5 ESPB;
Korkorutni stručno praktika 6 ande VI semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) – 5 ESPB
 
Šaipe sar kerel pes e praktika musaj te dikhen ande programo Vinaj pale čhavorra save teljarena ande angleškola (VDPU) a savo si ramosardo ande publikacija: Vodič za stručnu raksu.
a) Vrijama katar e pedagogikani praktika ande programo Strukovno vinaj (SV) pale studenturja save ramosarde pes 2015/16. berš
-Pedagogikani praktika 1 ande I semestro – 5 bućarne đesa (30 časurja) – 1 ESPB;
– Pedagogikani praktika 2 ande II semestro – 5 bućarne đesa (30 časurja) – 1 ESPB;
– Pedagogikani praktika 3 ande III semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) – 1 ESPB;
-Pedagogikani praktika 4 ande IV semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) – 1 ESPB;
-Pedagogikani praktika 5 ande V semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) – 1 ESPB;
-Korkorutni pedagogikani praktika 6 ande VI semestro – 10 bućarne đesa (60 časurja) – 2 ESPB;
 
           Vrijama katar e pedagogikani praktika ande programo Strukovno vinaj (SV) pale studenturja save ramosarde pes 2014/15. berš thaj vi majanglal 2013/2014. berš, 2012/2013.berš.
 
Pedagogikani praktika 1 ande I semestro – 3 bućarne đesa (15 časurja) – 1 ESPB;
– Pedagogikani praktika 2 ande II semestro – 3 bućarne đesa (15 časurja) – 1 ESPB;
– Pedagogikani praktika 3 ande III semestro – 5 bućarne đesa (30 časurja) – 1 ESPB;
-Pedagogikani praktika 4 ande IV semestro – 5 bućarne đesa (30 časurja) – 1 ESPB;
-Pedagogikani praktika 5 ande V semestro – 5 bućarne đesa (30 časurja) – 1 ESPB;
-Korkorutni pedagogikani praktika 6 ande VI semestro – 10 bućarne đesa (45 časurja) – 2 ESPB;
 
b) Buća save musaj te ćerel o studento:
          1. Pedagogikani praktika ane I, II, III thaj IV semestro  
Fundoske  buća:
 
– E identifikacija Modelurja katar teljaripe ande angleškolako programo savo ćerelpe e čhavorenca;
– E informacie katar o đindo čhavorengo thaj vrjama ande savi čhavora si ande angleškolako kher;
 
– Dikhipe kaj ćhelenpe e čhavora  (enterijero thaj eksterijero);
– Ramope sar si o than kaj ćhelenpe e čhavora ande eksterijero thaj  kazom si lačhi pale ćhelipe;
– Dikhipe pe struktura thaj niveli ande vinajengo ćidipe sar si ramosardo ande Lil pale vinajengo bući.
 
Importante buća (gndilpe pe kova so ćerelpe e čhavorenca a so sikade ande semestrurja).
 
Dikhipe pe agor pedagogikani praktika:
– buća save ćerda o studento;
– gndurja pale nakhli praktika
 
E studenturja musaj te ramon o Lil pale pedagogikani praktika. Ande vrjama katar 5, numaj 10 đesa studenturja ćeren e praktika ande jekh vinajengo ćidipe; loćaren vinajenge te so majlačhe ćeren bući čhavoreca; pučen vinajes sa so či džanen a so si phanglo pale bući čhavorenca.
 
2. Pedagogikani praktika ande V semestro
Teljarne buća pale studenturja:
  Fundoske  buća:
– E  principurja pe save si lačharde čhavrikane thana kaj ćhelenpe;
– vinajengo potencijali thaj sar si lačharde:
* sar si lačhardo than,
* kazom si vrjama e čhavorrenca,
* sar si organizuime vinajenge kidipa,
* organizacia didaktikane media thaj
* organizacia vinajengo-sikavimaske buća.
 
– ramope sar kerden jekh khelipe savo tumen kamen (ande jekh đes) thaj:
* ramope so kerena čhavorenca,
* ramope so si o reso thaj vinajengo-sikavimaske buća
* ramope so kerena čhavorenca, sar kerena, save metode thaj e metodikane buća, thaj e didaktikane khelimata kerena e čhavorrenca 
 
Importantne buća andar nesave studijske programurja
 
3. Korkorutni pedagogikani praktika ande VI semestro
 
E studenturja musaj te  ćeren ketane e vinajenca ande angleškolako kher.
Po agor dešeđeseski pedagogikani praktika, vinaj del piro gndo pale studento.
 
Sa jek studento musaj te sar ramol ando programo angleškolako, te korkoro ćerel čhavorenca e vinajengo-sikavimaske buća. Ćhelimata musaj te ćerel e jećhe vinajenge ćidipa.
Te studento inkljel pe praktika duj kurće ande šovto semestro musja te dija sa e metodike ( E metodika pale pinturako vinaipe, e metodika teljarne matematikane pojmurja
1 thaj 2, E metodika pale barjaripe svatosko 1 thaj 2, E metodika pale fizičko vinajipe 1 thaj 2, E metodika pale pindžaripe trujalimasko  1 i 2 thaj  e Metodika pale bašalipe vinajengo 1 thaj 2).
 
Kana studento ćerda sa so trubul pale praktika thaj kana si godova ramosardo ando indekso, musaj te phenel sikamneske savo majdur ćerel sar trubul ( phenel kaj studento šaj te džal pe pedagogikani praktika, lel lila save trubules thaj aver). E studenturja save korkoro đele pe pedagogikani praktika  bi angle pučipa, musaj te pale ćeren e praktika.
 
E studenturja save ćerde e praktika ande piro than, musaj te praktikano egzamo andar e Metodika katar pinkurako vinaipe, Metodike katar teljaripe matematikaske 2, Metodike katar barjaripe svatosko 2, E metodike pale fizičko vinajipe 2, Metodike pale pindžaripe trujalimasko 2, thaj Metodike pale bašalipe 2, den pe ande  angleškolako kher ando Vršco kana sikamne thaj studento šaj te inkljen po egzamo.
 
Kana ašunena sar trubul te ćerelpe pedagogikani praktika, studenturja džan ande angleškolako kher kaj phenda lenđi o sikamno. Roden vinajes savo si šerutno ande vinajengo ćidipe kaj ćeren e praktika. 
 
Katar o vinaj ašunel so ćerela e čhavorenca, majanglal sar trubul te teljarelpe e bućava a oska vi sar trubul te ćerelpe sar ramol ande vinajego-sikavimasko programo.
Majanglal te ćerelpe e praktika, o studento anel katar sa e metodike ramosardo po lil so ćerena e čhavorenca. Kana kova so si ramosardo avela ažutime katar o vinaj, studento šaj te ćerel e praktika. Sar ćerelape thaj  kazom studento musaj te pučel sikamnes andar e sa metodike.
 
Kana agorinpe pedagogikane praktike, e studenturja musaj te ramon Lil bućako savo den sikamneske te del len đindo.
 
PEDAGOGIKANI PRAKTIKA ANDE PROGRAMO PE FUNDOSKE STUDIJE-VINAJ PALE MAJCIKNE ČHAVORRA
 
TELJARNE BUĆA:
 
a) Kontinuirime pedagogikani praktika ande programo Strukovno vinaj pale macikne čhavora:
         – Pedagogikani praktika  1 ande  I semestro – 5 đesa (30 časurja);
         – Pedagogikani praktika 2 ande  II semestro – 5  đesa (30 časurja);
         – Pedagogikani praktika   3 ande  III semestro – 10 đesa (60 časurja);
         – Pedagogikani praktika  4 ande IV semestro – 10 đesa (60 časurja);
         – Pedagogikani praktika 5 ande V semestro – 10 đesa (60 časurja);
         – Korkorutni pedagogikani  praktika  6 ande  VI semestro – 10  đesa (60 časurja).
 
Pedagogikani praktika 1-hospitalizacia ande kidipa e majcikne čhavorrenca
  
Buća save musaj te ćerel o studento pe praktika:
            
Pe teljaripe praktikako o šerutno ande angleškolako kher numaj pedagogo trubul te phenel sa so si importantno pale godova angleškolako kher, sar ćerelpe, kazom si čhavora thaj ćidipa, kazom si bućarne ande angleškolako kher; te dićhenpe e vinajenca ke save ćerena bući. E studenturja musaj te ašunen sar šaj te ramompe čhavora ande ćidipe kaj si majcikne čhavora.  E studenturja musaj te aven pe se buća kaj ćerelpe e majcikne čhavorenca. Studenturja trubun te dićhen sa e dokumentacija pedagogikani, beršesko plano, kalendaro pale berš ande savo ćeren e praktika. Musaj te džanen sar ćerelpe e familijasa thaj averenca. O studento ramol  ande  piro Lil bućako, sa kova so ćerda ande angleškolako kher. Po agor praktikako vinaj del piro gndo sar studento ćerda bući. Po agor praktikako Lil bućako delpe sikamneske savo ažutisarda kaja praktika thaj del e potvrda kaj si lačhe ćerda e praktika a sa gadava ćerelpe kaj musaj te ramolpe ando indekso o đindo.
 
Po teljaripe praktikako, studento del importante lila save trubul te del ande angleškolako kher, te trubul musaj te inkalel vi o lil te dićhelpe kaj si sasto ( sastarno lil te dićhelpe kaj si sasto o krlo)
 
Pedagogikani praktika 2 – bući majcikne čhavorrenca ande angleškolako kher
 
Buća save musaj te kerel o studento pe praktika:
 
Ande vrjama kana ćerelpe e praktika e studenturja dićhen sar ćerelpe bući ande jekh vinajngo-sikavimasko ćidipe, e vinajesa savo losarel o šerutno dićhen sa so ćerelpe ande angleškolako kher ( toko bućako čhavorenca, so ćeren vinaja, sar ćeren čhavorenca thaj aver) te trubul keren bući e vinajenca. E studenturja musaj te dikhen vi aver buća save si phangle pale vinajengo-sikavimaske buća: khelimata čhavorenca save keren e vinaja numaj angleškolako kher ( te khelen pes e čhavora andar kidipe kaj o studento kerel e praktika), đes angleškolako, priredbe, thaj aver. E studenturja trubun te sićon sar kerel pes bući čhavorenca, sar kerel spe majlačhe čhavorenca; sar si lačhardo o angleškolako kher thaj aver. Ande vrjama kana kerel pes e praktika musaj te pindžarel pes e programosa ande angleškolako kher. Trubun te dikhen lil savo ramol o vinaj thaj lesko didaktikano-metodikano  plano bućako.
 
O studento pale sa so kerda musaj te ramol ande piro Lil bućako. Po agor praktikako vinaj musaj te ramol piro gindo sar kerda bući o studento. Lil bućako den sikamneske savo ažutisarda kaja praktika thaj del e potvrda kaj si lačhe kerda e praktika a sa gadava kerel pes kaj musaj te ramol pes ando indekso o đindo.
 
Po teljaripe praktikako, studento del importante lila save trubul te del ande angleškolako kher, te trubul musaj te inkalel vi o lil te dikhel pes kaj si sasto ( sastarno lil te dikhel pes kaj si sasto o krlo).
 
Pedagogikani praktika  3, Pedagogikani praktika  4 thaj  Pedagogikani praktika 5  ande kidipa majcikne čhavorenca ande angleškolake kidipa keren:
 
a) hospitalizacia,  
b) ažutipe ande bući  (angle sa jekh bući sar vi kana delpe gata ) thaj 
c) bući ande etape vinajengo-sikavimaske save keren pes vinajesa ande angleškolako kher.  O studento musaj te dikhel thaj te ramol pedagogikani dokumentacija sar te majlačhe šaj te ramol so kerda e čhavorenca ande jek đes. 
 
Teljarne didaktikane-metodikane buća:
 
• v.o. kidipe, khelipe, v.o. kotor
• tipo khelimasko
• agoripe thaj khelimata
• kova so kerelape
• artikulacija bućaki 
• e metode thaj kotora bućake
• korelacija aver v.o.  kotorenca
• paluni informacija, 
• čhavorenge khelimata, vinajengi bući, gindo pale bući čhavorrenca
 
O studento pale sa so kerda musaj te ramol ande piro Lil bućako. Po agor praktikako vinaj musaj te ramol piro gndo sar kerda bući o studento. Lil bućako den sikamneske savo ažutisarda kaja praktika thaj del e potvrda kaj si lačhe kerda e praktika a sa gadava kerel pes kaj musaj te ramol pes ando indekso o đindo.
Po teljaripe praktikako, studento del importante lila save trubul te del ande angleškolako kher, te trubul musaj te inkalel vi o lil te dićhelpe kaj si sasto ( sastarno lil te dićhelpe kaj si sasto o krlo).
 
Pedagogikani praktika  6 – praktika majcikne čhavorenca ande jasleno kidipa
 
Buća save musaj te kerel o studento pe praktika:
Sa jekh studento musaj te korkoro kerel praktika khajda sar ramol ande vinajengo-sikavimasko lil e majcikne čhavorrenca.
 
Šaipe te studento inkljel te kerel praktika duj kurće ande šovto semestro musaj te avel les dine sa e metodike (Metodika katar pinkurako vinaipe, Metodike katar teljaripe matematikaske 1,2, Metodike katar barjaripe svatosko 1,2, E metodike pale fizičko vinajipe 1, 2, Metodike pale pindžaripe trujalimasko 1, 2, thaj Metodike pale bašalipe 1, 2. Majanglal si importantno te studento andar sa e Metodike 2 ćerda e vežbe thaj te avel pe sa časurja dži kaj či del pe kata praktika.
 
O lil kaj dićhelpe kaj ćerde e praktika dži ke agor praktikako, sikamno ramol ando indekso.
 
Kana studento kerda sa so trubul sar ramol ando indekso, a thoska šaj te džal ko šerutno savo kerel pedagogikani praktika te phenel leski sar trubul te kerel majdur korkoro e praktika ( ande samo angleškolako kher musaj te džal, save lila trubul te inđarel thaj aver).
 
E studenturra save korkoro đele pe praktika bi sikamnesa, musaj te po dujto drom ćeren e praktika.
Vrjama kana šaj te kerel pes e praktika musaj te ketane e sikamneja dikhel pes a sa godova si importantno kana si than ande angleškolako kher.
 
Pedagogikani praktika savja musaj te ćerel o studento korkoro, kerel pes ande angleškolake khera ando Vršco. Naj musaj kola studenturja saven si cikne čhavora numaj keren bući. 
 
E studenturja saven si cikne čhavora numaj keren bući te kamen šaj te keren e praktika ande piro than. Von musaj te sikamneske anen o  lil bijandimasko pale čhavoro (šaj vi kopija), numaj te si bućarne musaj te anen o Ugovoro pale bući numaj e kopija katar lil bućako.
 
E studenturja save kerde e praktika ande piro than, musaj te praktikano egzamo andar e Metodika katar pinkurako vinaipe 1, Metodike katar teljaripe matematikaske 2, Metodike katar barjaripe svatosko 2, E metodike pale fizičko vinajipe 2, Metodike pale pindžaripe trujalimasko 2, thaj Metodike pale bašalipe 2, den pe ande  angleškolako kher ando Vršco kana sikamne thaj studento šaj te inkljen po egzamo.
 
Kana ašunena sar trubul te kerelpe pedagogikani praktika, studenturja džan ande angleškolako kher kaj phenda lenđi o sikamno. Roden vinajes savo si šerutno ande vinajengo ćidipe kaj keren e praktika. 
 
Katar o vinaj ašunel so kerela e čhavorenca, majanglal sar trubul te teljarelpe e bućava a thoska vi sar trubul te ćerelpe sar ramol ande vinajego-sikavimasko programo.
Majanglal te ćerelpe e praktika, o studento anel katar sa e metodike ramosardo po lil so ćerena e čhavorenca. Kana kova so si ramosardo avela ažutime katar o vinaj, studento šaj te kerel e praktika. Sar kerela pes thaj  kazom studento musaj te pučel sikamnes andar e sa metodike.
 
Kana agorinpe pedagogikane praktike, e studenturja musaj te ramon Lil bućako savo den sikamneske te del len đindo.